Zbog neuzvraćene ljubavi već 17 godina živi u šumi! (FOTO)

Milija Stojanović (74), iz blačkog sela Drešnica, već 17 godina najveći dio svog života provodi u šumi na obroncima Kopaonika, u neuslovnoj kućici koju je napravio na drvetu. Potpuno sam, daleko od očiju javnosti, Milija pati zbog neuzvraćene ljubavi, koju je davno izgubio u Skoplju gdje je nekada radio.

Njegova supruga Packana Gerovska ga je posle samo godinu dana braka napustila i on se nakon toga razočaran vratio u selo Drešnica.

Tada je Milija posle brojnih životnih nedaća, razočarenja i neuzvraćane ljubavi, odlučio da se odmetne od društva, ljudi i svih ovozemaljskih zadovoljstava i mir nađe u šumi.

Svoju kuću na drvetu je napravio na mestu koje je sam odabrao, baš kao što je odabrao i ovakav način života.

Do poslednjeg šumskog čoveka u Srbiji a možda i na Blakanu stiže se jedino peške. U krošnji na drvetu, u improvizovanoj kućici svakodnevno evocira uspomene na svoju ljubav.

- Sva moja ljubav je bila uzaludna pošto Packana nije mogla da mi je uzvrati. Skrhan i razočaran, vratio sam se u rodno selo, a tamo sam doživeo još veću bol, pošto su mi za kratko vreme od bolesti umrli brat, sestra i majka. Ostao sam sam u praznoj kući – sa setom priča Milija prisećajući se davno prošlog vremena.

Kaže da ga srce i dalje boli zbog neuzvraćene ljubavi, i naglašava da je samoća najveća sloboda. Ipak, ponekad ode u civilizaciju, svoje selo Drešnicu gde ga čeka neuslovna kuća “kovanica”. Katkad, skokne i do Blaca.

- Odem povremeno u Blace, ali samo u biblioteku da bi uzeo knjige za čitanje. Obožavam Platona, čitam Šopenhauera i Frojda, a omiljena literatura su mu i ruski klasici. Hranim se šumskim plodovima, rakovima i ribama. Napisao sam i nekoliko pesama i posvetio ih mojoj jedinoj i neuzvraćenoj ljubavi iz mladosti “Vratih se da vidim divne kose, ali lepotice sa Vardara tu ne beše. Izgubi se na kamenom mostu, u hodu, u narodu, u večitoj reci ljudi” – recituje Milija deo jedne od svojih pesama.

Iako u prirodi živi već 17 godina, nikada nije bio bolestan pa samim tim nije ni imao potrebu da se obrati lekaru.

- Hranim se isključivo onim što nađem u prirodi: plodovima iz šume, korenjem, po potocima i rekama lovim rakove, ribe. Pare mi ne trebaju, ljudi su me razočarali, društvo, ali ne i šuma i priroda – priča Mice, kako ga od milja zovu meštani.

Iako je razgovorljiv, oštrouman i spretno se snalazi u razgovoru na razne teme, ne voli da “bistri dnevnopolitičku situaciju u zemlji”. To ga kaže ne zanima a televizor i radio mu uopšte ne nedostaju.

Ipak za sebe tvrdi da nije čudak, volim društvo, dobro vino, a priznaje da mu i dalje po nekad srce zaigra kada vidi lepu ženu.

Izvor: www.alo.rs