POVRATAK NAJBOLJEG PRIJATELJA: Porodica pronašla ljubimca Akija poslije dvogodišnje potrage
Aki, pa ti nas ne poznaješ!… Okice su mu se nasmijale, počeo je da maše repićem, oborio nas na zemlju i svi smo počeli da se grlimo.
Ovako svoju priču počinje Nikola Milošević iz Valjeva, koji je pronašao svog psa nakon godinu i po dana traganja. Kada je tog dana Nikoli zazvonio telefon, nije ni pomislio kakve vijesti ga čekaju s druge strane žice.
“Imao sam propuštene pozive sa nekog nepoznatog broja. Ne znam zašto, ali nisam htio da se javim. Međutim, memorisao sam broj i na Viberu vidio sliku nekog starijeg čoveka… Mislim se ko li to može da bude. Poslije nekih sat vremena stigla mi je poruka. „Da li ste vi Nikola iz Valjeva i da li ste izgubili samojeda Akija?”, priča on, drhtavim glasom od uzbuđenja.
U početku nije vjerovao. Kako nam je rekao, njegov ljubimac nestao je 30. decembra 2014. Ukraden je iz dvorišta porodične kuće.
“Sestra je bila sama kod kuće tog dana. Pustila je Akija da se igra malo u snijegu. Ubrzo ju je pozvao komšija i rekao da su neki ljudi odveli Akija. Tražio sam ga tog dana po cijelom Valjevu. Prijavio policiji, veterinarima… Prolazilo je vrijeme, Akija nema. Prestaneš da se nadaš u nekom momentu”, sa sjetom u glasu Nikola se prisjeća dana kada mu je ljubimac nestao.
Međutim, kada je dobio SMS i kada je okrenuo broj telefona, nada se ponovo vratila. Aki je svoju „ekskurziju” dugu čak godinu i po dana završio u selu Družetić. Goran, kod koga je pas ušetao u dvorište, pozvao je veterinara koji je psu očitao čip i tako pronašao vlasnika.
“Kada su me iz tog domaćinstva pozvali i ispričali mi da su i oni nekada imali samojeda i da im je danas, baš na rođendan Goranove kćerke, u dom došao nečiji pas iste rase, nisam mogao da vjerujem. Pregledao sam psa, koji je, osim što je bio jako prljav, bio potpuno zdrav. Sreća pa je bio čipovan, te smo vlasnika lako našli”, objašnjava veterinar Čedomir Janković.
Kako kaže Nikola, dok je razgovarao sa Goranom, nije mu bilo svejedno.
“Pozvao sam čovjeka, on mi priča… Počeo sam da plačem… Ma, kad nisam umro”, govori on, ne skrivajući radost u glasu.
Odmah su se zaputili u Družetić. Dok priča drhtavim glasom, nikome nije svejedno.
“Prvi susret… Zaletio se ka nama, valjali smo se, grlili, plakali… Sve smo mu sačuvali. I loptu, i kosku koju je prije dvije godine zakopao u cvijeću pored kuće…”, kaže Nikola.
Aki je prvo po dolasku kući uletio u sobu u kojoj je spavao, zatim je pronašao i iskopao kost, a loptu ne ispušta iz vidokruga.
“Evo, upravo sada se šetamo. Ne mogu da vam objasnim količinu sreće u našoj porodici”, iskren je Nikola.
Dojave stizale i ranije
Posljednju dojavu o Akiju ova porodica je dobila prošle godine u julu. U pitanju je, međutim, bio Akijev otac, koji se takođe izgubio, ali je i on još tada vraćen svojim vlasnicima. Čuda se ipak dešavaju.
Izvor: blic.rs
