OSTAVILA SAM MOLERE SAME U STANU! Bolje da se nisam ni vratila kući! (FOTO)
Taj 6. avgust 2016. bio je najgori dan u mom životu. Dobro, možda ne baš najgori, ali sigurno najgori 6. avgust ikada. Sve je počelo tako što je mama uspjela da me ubijedi da ne budem u stanu kad moleri dođu da kreče. Koliko sam se samo kajala 15 sati kasnije kad sam otvorila vrata i zakoračila u svoju dnevnu sobu.
Ovako je stan izgledao prije krečenja, Foto: D. Pandurević
Čika Mile kreči kuću mojih matoraca već skoro 20 godina. Majstor bez mane, kaže tata. Nikad ga nije razočarao. Zato je, kad sam odlučila da renoviram stan, izbor prirodno pao na njega. I nije čudo što sam imala apsolutno povjerenje da će posao biti odrađen kako treba, pa sam poslušala mamin savjet da se sklonim iz stana dok traje taj haos.
Preda mnom je bila savršena subota. Sestra i ja smo isplanirale zajednički dan poslije nekoliko napornih nedelja. Prvo dobar, mastan doručak, pa onda sve ostalo – slušanje muzike iz mladosti, besciljno izležavanje, razgovori o muškarcima i ni o čemu, i, naravno, dobar ljubavni film.
Izbor je pao na “Bruklin”, toplu dramu o mladoj Irkinji koja, u potrazi za srećom, odlazi u daleku Ameriku ’52. Romantične haljine i još romantičniji frajeri, živopisnost Njujorka koji postaje ovo što je danas, stidljiva strast neiskusnih ljubavnika i dijelovi na kojima baš baš može da se plače – topla preporuka za film, savršen za ljetne vikende.
Pošto sam se dobro isplakala, na Sanjino zgražavanje (to mi je sestra, poznata i kao Ledena kraljica), došlo je vrijeme da se skockam za dinamičniji dio dana – rođendan kod ortakove žene. Nakupovala sam slatkiša klincima, a njoj cvijeće i uputila se ka epicentru zabave. Dan je nastavljao svojim pitkim tokom – savršeno. Nisam ni slutila šta me čeka na kraju.
Elem, ulazim kod Nikole, a tamo me na ulazu dočekuje dječije korito puno piva i drugih melema.
Foto: Dragana Pandurević
“Roditeljstvo”, kaže Džoni kroz smijeh, dok u rukama žonglira dva sitna sina.
Naredni sati su prošli očekivano – vrlo polako i oslobođeno, što bi rekla legenda domaćeg interneta. Nisam se ni okrenula, a već je bilo jedan i uveliko vrijeme da se pali gajbi. Sutra mi je ipak radni dan. Da se ne bih cimala i nosila stvari tamo-’vamo, riješila sam da ipak spavam u stanu. Valjda mi svježa boja neće toliko smetati.
Kako sam samo bila naivna…
Ulazim u stan sa uzbuđenjem djevojčice, jedva čekam da vidim promjenu, jer (razmišljam u sebi), odabrala sam savršene boje.
A onda – šok.
Da, ja jesam odabrala savršene boje, ali je moler, izgleda, imao druge planove. Moja voljena dnevna soba, koja je trebalo da bude u toploj kapućino nijansi, skočila je na mene i počela da vrišti. Stajala sam skamenjena gledajući ovo:
Foto: Dragana Pandurević
Foto: Dragana Pandurević
(Fotke su nastale sutradan, kad je stan očišćen i raspremljen, a stanje šoka zamijenili tuga i beznađe).
Prvo sam nepomično stajala nekih 10 sekundi. Onda sam sjela na svoj veliki pink kauč, koji je u ovom ludom zelenilu djelovao histerično, i naglas sebi rekla:
“*bem ti moj život”.
Čovjek je uspjeo, ne samo da zamjeni mjesta bojama koje sam tražila (kapućino za dnevnu sobu, tamno zelena za spavaću), nego i da im skroz promaši nijanse.
Kroz glavu mi je samo prolazilo kako ću od sad morati da živim u vrišteće zelenoj pećini bez svjetla (stan mi je okrenut ka sjeveru, a pogled sa prvog sprata okovan drvećem). Za mene se u tom trenutku desio smak svijeta. Nije bilo nade, nije bilo izlaza. (Šta ću, umijem da budem dramatična!)
Problem je, naravno, samo u mojoj glavi bio trajan (što ne mijenja činjenicu da se u meni te noći nešto slomilo i nada na trenutak skroz umrla). Sutradan je čika Mile priznao da je pogrešio i u roku od nekoliko dana došao da prekreči ponovo. Odustala sam od tople kapućino nijanse.
“Bijelu želim, tu ne može da se pogreši”.
I bi bijela!
Foto: Dragana Pandurević
Nekoliko dana kasnije sam Dušici, starijoj koleginici, prepričavala šta se desilo.
“Ostavila sam majstore same u stanu i sve su promašili”, kažem ja.
A Dušica, urednik starog kova, pogleda me i odgovori:
“To što su oni promašili nije mi nikakva vijest. Za mene je novina da postoje ljudi koji majstore ostavljaju same”, odgovorila je i pogledala me kao da nisam čitava.
Sad znam i ja, Dušice, sad znam i ja.
Izvor: 24sata.rs
