‘Prvi put sam u životu pomogao jednom djedu na ulici i osjećaj je predivan!’
Pozdrav svima. Ja sam Andrej i imam 16 godina. Prije par dana poslije škole prolazio sam pokraj placa i vidio sam jadnoga starčeka koji je nosio hrpetinu vrećica. Bio je sav jadan pogrbljen i vidlo se da mu je teško sve to nositi.
Zaista je to tužno izgledalo. Nisam razmišljao ni sekunde i pitao sam ga da li treba pomoć. Nije mogao vjerovati da sam ga to pitao. Jer kaže da ljudi inače samo prolaze i nitko ne nudi pomoć. U suzama je prihvatio moju pomoć i iskreno se ni ne sjećam koliko puta mi je zahvalio. Bio je zaista sretan na pomoći. Ruke su mu bile skroz crvene od tih vrećica.
Toliko mi ga je bilo žao da vam ne mogu ni opisati. Rekao je da mu je to teško svaki dan tako, ali da mora kupiti namirnice i da hoda par metara pa odmori i tako sve do doma. Nije daleko od placa, ali kaže da mu treba dosta do doma jer mu je teško hodati. Uzeo sam mu te vrećice i pomogao nositi sve do zgrade. I zaista su bile teške. Meni su bile teške, a kamoli njemu. Dok smo hodali malo smo i pričali. Pa mi je ispričao malo o sebi, da živi sam i da nema nikoga. Rekao je da teško ovako živi jer nema nikakve pomoći.
Ali nekako uspijeva. Malo po malo. Kad sam ga dopratio do ulaza zahvaljivao mi se je jedno 20 puta još. Bio je zaista sretan što sam mu pomogao, a i meni je bilo drago. Moram priznati da nisam do sada nikada napravio takvu stvar i da mi je žao jer osjećaj je zaista dobar. Pomoći ljudima kojima je teško i koji su stari je zaista lijepo. Tako da ako imate priliku pomognite im i bit će vam neizmjerno zahvalni.
Izvor: net.hr
