Kupila sam klopu u jednoj poznatoj pekari u BEOGRADU i onda sam prošla PAKAO! A evo šta se njima desilo

U libar svojih malera nedavno sam ubilježila još jedan i osjetila kako je to kad ti jedna poznata beogradska pekara napravi sedmodnevni plan aktivnosti po svom. A da sve bude šarmantnije, umiješao se i uvijek vrcav parking-servis.

Foto: Ilustracija

Dan prvi

Sat-dva pred kraj radnog vremena napadne me neopisiva glad poznata i kao PMS, pa u obližnjoj pekari uzmem obrok-salatu, makarone s pesto sosom. Sjećam se, bilo je i jaja u tragovima i crnih maslina. Zanemarim što je malo čudnovato mirisala. Narednih par sati sve okej, predveče planiram s jačom polovinom da odgledamo neki film.

Ali salata je odlučila drugačije. Osjetim opasnu mučninu praćenu snažnim oštrim bolom u želucu, a nedugo potom i povraćanje. I žurka je počela, na svakih petnaestak minuta snažno sam grlila WC šolju. U neko zlo doba krajičkom svijesti čujem da se na TV-u priča o nekoj svadbi, a jača polovina onako za sebe „ženiću i ja ovu ako pretekne“. Utom mi donosi stolicu u kupatilo, da makar ne čučim. Kaže, do ujutru će da prođe.

Dan drugi

Nije prošlo. Eto nas u hitnoj. Ne ličim ni na šta, čekam, poluonesvješćena od 14-satnog druženja s WC šoljom. Konačno me pregledaju i daju terapiju. U međuvremenu se u njihovom toaletu riješim nečega što je izgledalo kao uzročnik trovanja. Progledao želudac, progledala ja.

Krene sve nabolje, jača polovina ode svojim putem, uspijem da pojedem pola tanjira narodnog lijeka poznatog i kao supa iz kesice i spakujem se u krevet. Kad ono, sve ispočetka. Podružim se opet s WC šoljom, bogami, skoro cijelu noć.

Dan treći

Više nije zanimljivo. Ni čašu mlake vode ne mogu da popijem a da je odmah ne ispovraćam, isto je i sa koricom hljeba, plazmom… Emocije prema WC šolji su mi pomiješane.

Dan četvrti

U međuvremenu sam vjerovatno u pomoć pozvala roditelje, jer oco se pojavljuje na vratima, došao da vodi mladunče u rodni grad. Odem nekako do auta. Auta nema.

Dešava se i najboljima, loše sam parkirala par dana prije toga i pauk je učinio svoje. Nemam snage ni da plačem. Utom vidim da sam baš zaglibila kad ni oco ne drobi zbog maestralnog parkiranja.

Pola sata kasnije poslije mučnog teleportovanja do parking-servisa, prilično olakšanog novčanika, eto me na zadnjem sjedištu na putu do kuće.

Tamo mami rođendan. Gosti već opozvani, došli najuporniji, ujak i baba. Ona kaže „kakvo sam samo meso špikovala, a ti ne možeš ništa da jedeš, greota“. O, bože. A tek što sam se odvojila od WC šolje.

Mama uzdiše cijeli dan, ali i nabraja šta bi mi možda od hrane prijalo. Posljednje atome snage trošim da joj kažem da mi je od nutkanja gore.

Foto: Ilustracija

Dan peti

Infuzija koja je stigla juče izgleda učinila svoje, uspjela da odspavam tri sata. Jača polovina me sat vremena na pet minuta opominje da srkućem tu infuziju. Kaže, izgledam bolje. Kakva li sam bila…

Sjetim se koliko sam se smijala onome o muškarcu s temperaturom 37,3 koji pita dragu hoće li se preudati kad ga više ne bude. Više mi nije toliko smiješno.

Moć govora mi se vratila.

Dan šesti

Hrana mi je oduvijek omiljeno jelo. Sad se pitam zašto ljudi uopšte jedu. Jednostavno samo mogu da piju infuziju. Bol i povraćanje prestaju, zahvaljujem se svim svecima iz dubine napaćenog bića. Mučnina i dalje tu, kao da se ne valja drugačije.

Dan sedmi

Kako je svanulo, vidim da je i meni svanulo. Bogobojažljivo ustajem iz kreveta. Ponese me potom euforija, pa tako vragolasta uzmem malo supe iz kesice. I počnem da se vraćam među žive. Uveče čak obrnem krug oko zgrade, nogu pred nogu, moji me isprate kao da idem u inostranstvo.

I utom ova mala avantura dođe svome kraju, bez ozbiljnijih posljedica, ako ne računamo duševni bol. Samo baba i dalje ponekad zašmrca jer sva odjeća igra oko mene. Sad će ona da nakuva, da se dijete povrati.

Jačoj polovini se smiješi brk što je sve gotovo, kaže sad konačno možemo za vikend na ćevape u Sarajevo kao što smo planirali.

Hm, samo bi jeo.

P. S. Pitala me prijateljica zašto nisam tužila pekaru. Ne znam zašto, ali eto nisam. Samo ih mrko pogledam kad god prođem pored

Izvor: zena.blic.rs